УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 21. мај 2011.

ДОБРО И ЗЛО / Слободан Бранковић


Нема за мене већег зла
Од оног које носим у себи.
Скрива се дубоко у мени.
Знак препознавања
Ни не знам тачно од када.
Подмукло, вара ме,
Чак ме и подмлађује!
Боримо се једно против другог.
Ја сам добро.
Ја морам да будем добро.
Ја сам добро и кад нисам добро.
Ни да помислим мало да скренем,
Ко зна који је исправан пут.
Хвала свима који ми помажу.
Добро је спознати зло.
Откуда долази, како се  креће,
Шта би могло да га заустави.
Неки зрачак, ако већ нож не сме?
Ово у мени притаји се,
Али не одустаје.
Навикне се на таблете
Које не подноси.
Боже, и на отров!
Сада све комбинујем
С горким травама.
То је таква мучнина...
Мора већ једном
Да нестане зло у човеку!

петак, 06. мај 2011.

НЕПОЖЕЉНИ СВЕДОЦИ / Петре Крду


Заветине, заштитни знак

Моји сведоци треба да ме надживе
Да би сведочили о мени
један ће бити издајник да би и мене издао

тишину молим
ћутање је крик али само у овој соби где размењујем
свој унутрашњи живот за неверни живот
сведока

бацам поглед на њих као на химен сумње
његове очи умножавају страх као украден дар земаља
из којих пристижу

тишину молим
њихово предуго ћутање измешано с мојим
сећањима
један с моноклом у покрету је спреман да умукне
што дубље
други тетовиран метафорама на челу каже да је живот
кретање на екрану

трећи лебди у пени оргазма
десеторица ћуте знојавих мисли чекају једанаестог на врху
кафа се болно дими

тишину молим
и ова соба увучена је у радњу
и ова кућа губи невиност тек у трећем чину
моји сведоци употпуњују моју главну улогу
као трајни ожиљак у својој храпавој вечности
као нежан жилет који просеца пут до остатка живота

тишину молим
моји сведоци треба да ме надживе
да би сведочили о туђим сведоцима

Ова песма је одштампана у књизи са погрешним насловом и одличним поднасловом: 67 неумољивих могућности сна. У тој књизи има барем петнаестак одличних песама, што није мало,за једну земљу где има „много песника по глави становника“. Верујем да се песнкик, преводилац и уредник Крду није бојао непожељних сведока, а као једини и прави доказ је ова песма. Тих непожељних сведока има, увек их је било и биће, неке сам стицајем околности и не својом вољом упознао. Петра нисам стигао да упознам лично. Зашто? Због нераскидиве взе љубичастог мастила и амблема тајног писма света. Колико ће људи разумети ове речи? Надам се да ће их неко ипак разумети. Не на први, на други, трећи поглед. Берђајев је знао да је најдубљи смисао културе у поштовању гробова.
Петреовим љубичастим мастило је записано ово: време траје додавањем времена.
Како то разумете? Да ли разумете? Ни ја нисам разумео када сам први пут то прочитао. Био сам, тада, бесан, на Крдуовог издавача и уредника, који је допустио
Да поговор овој књизи буде одштампан са стотином грешака!!!


Видети више:   https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/petre-krdu/petrekrdupesme

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.